Episode Details
Back to Episodes
Conquering Anxiety: A Student's Journey to Self-Discovery
Published 3 weeks, 5 days ago
Description
Fluent Fiction - Serbian: Conquering Anxiety: A Student's Journey to Self-Discovery
Find the full episode transcript, vocabulary words, and more:
fluentfiction.com/sr/episode/2026-08-21-07-38-20-sr
Story Transcript:
Sr: Бело сунце обасјавало је прозоре неуролошког одељења.
En: The white sun illuminated the windows of the neurological department.
Sr: Испред једног од њих седео је Александар, знојећи се, али одлучан.
En: In front of one of them sat Aleksandar, sweating but determined.
Sr: Лето је било у пуном јеку, али његове мисли биле су далеко од топлог ветра и шумења лишћа.
En: Summer was in full swing, but his thoughts were far from the warm wind and the rustling of leaves.
Sr: Александар је чекао свог терапеута, Милену.
En: Aleksandar was waiting for his therapist, Milena.
Sr: Срце му је лупало.
En: His heart was pounding.
Sr: Чинило му се да није исправно дишати.
En: It seemed to him that he was not breathing correctly.
Sr: Често се тако осећао.
En: He often felt this way.
Sr: Због оваквих паничних напада било му је тешко да иде у школу.
En: Because of these panic attacks, it was difficult for him to go to school.
Sr: Милена је ушла у просторију са нежним осмехом.
En: Milena entered the room with a gentle smile.
Sr: "Здраво, Александре," рекла је, седајући на плаву фотељу насупрот њему.
En: "Hello, Aleksandre," she said, sitting down on the blue armchair opposite him.
Sr: Њен је глас било умирујући, а соба се чинила као сигурно уточиште.
En: Her voice was calming, and the room felt like a safe haven.
Sr: "Како се данас осећаш?
En: "How are you feeling today?"
Sr: ""Мало боље," промрмљао је Александар, покушавајући да буде искрен иако му је срце и даље јако лупало.
En: "A little better," mumbled Aleksandar, trying to be honest even though his heart was still pounding hard.
Sr: Милена је питала, "Шта је изазвало ове нападе, мислиш?
En: Milena asked, "What do you think triggered these attacks?"
Sr: "Александар је заћутао.
En: Aleksandar fell silent.
Sr: Било је тешко говорити.
En: It was difficult to speak.
Sr: Осећао је као да нешто притиска његова прса, али одједном, реченице су кренуле да излазе.
En: He felt like something was pressing against his chest, but suddenly, sentences began to emerge.
Sr: "Плашим се школе.
En: "I'm afraid of school...
Sr: Плашим се да ћу изгубити контролу, да ћу се осрамотити.
En: I'm afraid of losing control, of being embarrassed."
Sr: "Милена је климнула главом, потврђујући да разуме.
En: Milena nodded, affirming that she understood.
Sr: "То је нормално, Александар.
En: "That's normal, Aleksandar.
Sr: Многи ученици то осећају.
En: Many students feel that way.
Sr: Али можемо радити на томе.
En: But we can work on it."
Sr: "Док су причали, Александар је почео да препознаје узрок свог страха.
En: As they talked, Aleksandar began to recognize the root of his fear.
Sr: Било је то осећање неадекватности, страх од осуде.
En: It was a feeling of inadequacy, a fear of judgment.
Sr: Било је то као да је терет на његовим раменима постао лакши, чак и ако само мало.
En: It was as if the burden on his shoulders had become lighter, even if just a little.
Sr: Након сесије, Милена је предложила неке технике: дисање, ментално бројање.
En: After the session, Milena suggested some techniques: breathing, mental counting.
Sr: Александар је обећао да ће их испробати.
En: Aleksandar promised to try them out.
Sr:
Find the full episode transcript, vocabulary words, and more:
fluentfiction.com/sr/episode/2026-08-21-07-38-20-sr
Story Transcript:
Sr: Бело сунце обасјавало је прозоре неуролошког одељења.
En: The white sun illuminated the windows of the neurological department.
Sr: Испред једног од њих седео је Александар, знојећи се, али одлучан.
En: In front of one of them sat Aleksandar, sweating but determined.
Sr: Лето је било у пуном јеку, али његове мисли биле су далеко од топлог ветра и шумења лишћа.
En: Summer was in full swing, but his thoughts were far from the warm wind and the rustling of leaves.
Sr: Александар је чекао свог терапеута, Милену.
En: Aleksandar was waiting for his therapist, Milena.
Sr: Срце му је лупало.
En: His heart was pounding.
Sr: Чинило му се да није исправно дишати.
En: It seemed to him that he was not breathing correctly.
Sr: Често се тако осећао.
En: He often felt this way.
Sr: Због оваквих паничних напада било му је тешко да иде у школу.
En: Because of these panic attacks, it was difficult for him to go to school.
Sr: Милена је ушла у просторију са нежним осмехом.
En: Milena entered the room with a gentle smile.
Sr: "Здраво, Александре," рекла је, седајући на плаву фотељу насупрот њему.
En: "Hello, Aleksandre," she said, sitting down on the blue armchair opposite him.
Sr: Њен је глас било умирујући, а соба се чинила као сигурно уточиште.
En: Her voice was calming, and the room felt like a safe haven.
Sr: "Како се данас осећаш?
En: "How are you feeling today?"
Sr: ""Мало боље," промрмљао је Александар, покушавајући да буде искрен иако му је срце и даље јако лупало.
En: "A little better," mumbled Aleksandar, trying to be honest even though his heart was still pounding hard.
Sr: Милена је питала, "Шта је изазвало ове нападе, мислиш?
En: Milena asked, "What do you think triggered these attacks?"
Sr: "Александар је заћутао.
En: Aleksandar fell silent.
Sr: Било је тешко говорити.
En: It was difficult to speak.
Sr: Осећао је као да нешто притиска његова прса, али одједном, реченице су кренуле да излазе.
En: He felt like something was pressing against his chest, but suddenly, sentences began to emerge.
Sr: "Плашим се школе.
En: "I'm afraid of school...
Sr: Плашим се да ћу изгубити контролу, да ћу се осрамотити.
En: I'm afraid of losing control, of being embarrassed."
Sr: "Милена је климнула главом, потврђујући да разуме.
En: Milena nodded, affirming that she understood.
Sr: "То је нормално, Александар.
En: "That's normal, Aleksandar.
Sr: Многи ученици то осећају.
En: Many students feel that way.
Sr: Али можемо радити на томе.
En: But we can work on it."
Sr: "Док су причали, Александар је почео да препознаје узрок свог страха.
En: As they talked, Aleksandar began to recognize the root of his fear.
Sr: Било је то осећање неадекватности, страх од осуде.
En: It was a feeling of inadequacy, a fear of judgment.
Sr: Било је то као да је терет на његовим раменима постао лакши, чак и ако само мало.
En: It was as if the burden on his shoulders had become lighter, even if just a little.
Sr: Након сесије, Милена је предложила неке технике: дисање, ментално бројање.
En: After the session, Milena suggested some techniques: breathing, mental counting.
Sr: Александар је обећао да ће их испробати.
En: Aleksandar promised to try them out.
Sr: